deus-rex-machina

deus rex machina ^{draft *}

Anamneza je proces evociranja. To je uvek mentalna aktivnost. Kolektivna anamneza postoji kao skup procesa koji presekom omogućuju izvesne heurističke i genealoške aspekte za razumevanje podeljenog iskustva, posebno kada je reč o društvenom stecištu, odnosno prostoru koji generiše razmene i artikulacije,

Centar Rex se bavi hostingom, produkcijom i ko-produkcijom nekog alternativnog kulturnog i umetničkog stvaralaštva ¹ (Nebojša Milikić)

Ali pre nego što krenemo dalje putem anamneza sagovornika, odredićemo orijentir za razumevanje arhivskog kao i komplikacija implicitnim njegovoj građi. Budući da je smeštena u mentalnim odajama koje trošene sadašnjicom teže bivaju ispostavljene u koherentnu predstavu, problem arhiva upravo iskrsava pri odeređivanju pristupa i pokušaja da se konstituiše hronologija

Deo ove problematike pripada generacijski disparatnom odnosu, ili bolje procepu u kontinuitetu; može se odrediti i generalnim kontekstom post-jugoslovenske zemlje koju muči taj novi oblik istočnoevropskog lokusa, ne samo odnosa prema ostalim istočnoevropskim zemaljama, i njihovim umetničkim i društvenim sistemima i procesima, već i onih sa kojima je izašla iz komunističkog iskustva, koje su takođe imale drugačije centre i paradigme, razvoja, perspektiva i dometa u opštoj kompleksifikaciji odnosa i reflektovanja prema zapadnoevropskim postulatima, a sa kojima biva umrežavana i diferencirana kroz oblikovanje istrorijsko umetničkog narativa i toka

Drugi deo adresiran i na edukativni sistem koji ignoriše recentne i aktuelne fenomene, ne podstičući istraživačke stanice kao paralelne tokove istorijsko-umetničkog, akademskog kurikuluma; ili agenture koja direktno operiše i gradi život scene a ujedno i orijentir njene emancipatorske budućnosti kroz aktivnosti i razmene ostvarene organizovanjem najraznovrsnijih događaja o kojima govori i koje je sprovodila recimo Biljana Tomić, samo primer

- drugi problemski okvir se konkretnije odnosi na prolifičnost aktivosti, koje nisu uvek praćene materijalnim tragovima ili izvedene u direktnoj produkciji; ali i prirodom, odnosno karakterom tih aktivnosti i produkcija, sa jedne strane oni se rađaju upravo na tom vibrantnom polju van-institucionalnog, samim tim polarizovanom spektru poetika izjednačenih sa politika, nekoj vrsti razgradnje, u jednom ternutku čak i konfigurisanju principima interfejsa, uzimajući dato za medijsko posredovanje, izmeštanjem orijentacija i adresa; grad kao medij; od centra prema periferiji, takođe, na kraju... koji razotkriva ontološki aspekt ekonomsko i traumatski osigurane zatvorenosti prema umetnosti ali i prostor rada na upućivanju fokusiranjem na proizvođenje govornog polja sa isprobavanjem itervencijskih funkcija

- dostupni materijalni tragovi ne mogu konstituisati arhiv samostalno, ključno saučesništvo u toj nameri jeste govor aktera kao navigacioni sistem rekonstrukcije. Poređenja i elipse, digresije koje se povezuju u kontingentan sklop zahvata tadašnjih dinamika nezavisne scene, koja je prema rečima jednog od aktera proizašla iz neoliberalnog, prokapitalističkog i antimiloševićevskog krila 90-ih
i njenih diskontinuiteta. Kao generišuća platforma, kontekstualno logičnu funkciju operatora, Rex je dostizao i pionirskim statusima određenih strategija umrežavanja i omogućavanja specifično nove proizvodnje, sledstvene promenama paradigme i disrupcija u političko-ekonomskom, odnosno državnom frontu, Rex na prelomu u novi milenijum trasira oblike modernosti, uslove i nužnosti nadolazećeg horizonta, projektima koji inkluzivnim karakterom direktnije intervenišu u društveno tkanje

Srpsko društvo decenijama uspešno izbegava bol modernizacije; (Branimir Stojanović) pa ipak su modernizmi maskirali bol imperativima modernizacije
Sanduk za XX vek Saše Stojanovića i kod Nikole Džafa kao kovčeg napunjen prošlošću postavlja pitanje: čega biste se otarasili pri prelasku u XXI vek?
Pri čemu bi se XXI vek danas mogao zameniti sa narednom godinom: čega biste se rešili pri prelasku u 2021?

Prošlost ostaje tesna i nepremostiva. Nerazrešena pitanjima, gde je modernost? I da li smo uopšte bili moderni?

Obremenjena prošlost zahteva organizaciju uvida u ranija strpljenja za drugačije, a možemo reći da u ovoj sredini modernizam nikada i nije prestajao. On je vrsta kamuflaže kao i socijalne discipline: Caka je da se izbegne modernizacija i kapitalizam, a da li je i to caka?

Civili u uniformi - citat: moramo pomoći da demokratijama jugoistočne Evrope pružimo put ka prosperitetnoj zajedničkoj budućnosti <kultura> ujedinjujućim magnetom moćnijim od privlačenja mržnje i uništenja koja je pretila da ih rastrgne. Iskaz koji bi glatko mogao biti umetnut u bilo koji tadašnji ili sada, neki ovovremeni kulturno-politički kontekst, navod je zapravo iz transkripta Klintonovog obraćanja povodom okončanja bombardovanja i primer je para-kamuflaže vrlo karakteristične za sadašnje procese manipulisanja

Diktati određuju vrste identiteta i valorizacije tokom 90-ih svako-dnevno preživljavanje plus svakodnevni efekat politike, tranzicione su transformacije i kulturne rekonfiguracije.
Pozadina, osiromašena zagušljiva zavesa.
Zaklanja se pogled prema normativima, iskazivanjem protestnih oblika normalnosti:
sklanjanje svega što nije u trendu u istoriju ili neki međuprostor (Darka Radosavljević)
produžena je efemernost epohe; danas je sve hip

Normativi – Paradigme – Promene
menjaju se u odnosu sa socijalnim, političkim, materijalnim i produkcijskim potrebama kao virtuelnim kompenzatorima sa kondenzacijom obilatih produkcija
Može biti kristalno jasno, da se zamrznuta umetnost iz ’93. uveliko otopljena nad sadašnjicom, iz koje deluje kao da tek nadolazi kao kakva olovna plima
-zamrznute bivaju etike kroz interese za brže oblike elektronske komunikacije efektnije izjednačene sa estetikom koja zadobija korporativne funkcije za održavanje procesa zamrzavanja

Excursus

Svaka paranoja je opravdana, budući da sumeđu nama - jedan sagovornik je rekao ...ma to su sve produžene ruke akademije, koje nikada neće, namerno neće da dopuste tj. omoguće realnu, mislim profesionalnu saradnju; koje su prosto zlo; alternativna scena nikad nije tako postojala u Beogradu [sic] sve su to mreže, nezavisne kulture koja, ako mene pitaš, ni onda nije bila itd - svi su carevi goli; rex nudus ili je to bilo u vezi fotografije za poreklo sveta; hermafroditska himera možda; svakako je bilo nešto kriptično: dva su bastiona... građena specifično, scenografske arhitektonike osnovnog prostora; vidim i ljuljaške u pozdaini - čovek je bar doneo razglednice, a neko bi rekao da više ne sme da se priča svašta; a videćeš šta ti ja pričam - uglavnom dobro je pitanje ostalo,

Šta je najbitnije omladini sa slike?

***

^{dokument Zorana Naskovskog, zabeležen tokom razgovora
7.6.2020.}

^{* Tekst je nastao na marginama istraživačkog projekta Rex prepa(r)king povodom 25 godina postojanja.}

^{*** Nacrt ne predstavlja vrstu definitivnog određivanja, već abstrakt njegovog eventualnog uspostavljanja.}

^{1 Upotreba italika je u službi zamene znaka navoda. Tačke na kraju svakog paragrafa su izostavljene kako bi se naglasio utisak nezaključenosti}

_{sava zolog jul dve hiljade dvadesete}