Gde je kontekst
Društvenost negira transformaciju konteksta.[1]Svakodnevna politika ovde servira okruženje u kom se- jedan deo njenih funkcija vlasti –jedan budi bez polnog organa, recimo kurca, dok ga drugi pronalaze kao organ u jutarnjem hlebu; nedostajući kurac vlasti nalazi se u hlebu; ’lebac-kurac; prvi se naumljuju nedostajućim segmentom prema drugom kojem taj element očaravajuće iznenada iskrsava u središnjem prostoru njihovog esencijalnog objekta, naime, hleba; prvi, koji je ujedno i prvi čovek jedne zemlje, budi se opipavajući začuđujuće odsutnu i iznenađujuće motivišuću emisiju nedostatnog organa na svom telu, osi tela; takvo telo se preslikava u državotvorno, unutar kog se budi drugi koji za doručak preseca hleb iz kog izuzetno zazorno upada u kontekst predstave odstranjujući falusni entitet, odnosno državni organ-on-tela, svog predstavnika.
Dokurca! Kontekst curi; kontekst testo; kontekst-mesto. Mesto susreta prvog i drugog je u velikoj meri medijalizovano; posredovano kontekstualno osetljivim medijima; hleb-ekrana; kurac u središtu; centar.
Dokurca! Ni prvi ni drugi ne susreću se na ulici, niti naklanjaju jedan drugom tom prilikom; nedostatak organa prvog neće biti primetan nutrijentu drugog; organi tela i državni organi u stanju su apsorpcije singularnog slučaja; narasta u telu i urasta iz njega prostor-kontekst: prostor je konteksta određujući faktor, space-vector transformacije skupova singularnosti koji ga dele u određenom mestu, odaji, gradu, mrežnim putanjama države; ...i jednog ...i drugog; jednog u nerastu mesta odlutalog falusa, drugog u karnalnim šupljinama hleba, neuhranjen kontekst bledi kao foto-papir terestrijalno izložen zraku Sunca; sunce je ovde onaj prvi čiji raslojeni zraci prizmatično konfigurišu inteligibilne predstave drugog žanrovskom scenom fantastičnog doručka; spektri i vektori upadaju u kompleksne relacije i odnose, zauzimajući pritom raznorodne pozicije koje geometrizuju uslove, za kontekst;
dokurca! Kontekst je kurac; falus-utvara, kontingent tela prvog, državnog oca recimo, drugog malog a; presek je ovde bitan događaj; kontekst događajnosti je tako usađen figurom kurca –koji nedostaje u vladara, u društvenost kao hleb –koji domaćica vadi iz pećnice; pećnica je pećina konteksta; ona rumeni sramnu površinu kurčeve obloge, jestive drugom, nezamislive prvom; hleb sunca je prazan; on je prazan kontekst koji sistematično puni hlebove drugog singularnog slučaja: slučaj je kontekst-senzitivan, kontekst slučaja drugog je u svojoj izvornoj, prvobitnoj transfiguraciji pervertiran do srži; u suprotnom, šupljina hleba kao praznina je vakuum, povratila bi kurčevu autonomiju osunčanog tela, rasprostranjenog kopna zemlje, državine ne-ljudi. Kopno kore hleba i moždane, mesta su konteksta; prostor kontekstualizacije i relativnih susreta: pitanje u središtu vektorima spektralizovanih interakcija prvih i drugih društvenosti, zahteva razloge za lokalizacije, ramifikacije i navigacije (point, points, pointers); pravac usmeravanja kursa > kurca-kompasa koji strelicom upire prema fundamentalnim magnetima kontekst-konstrukcije društvenosti singularizovanih slučajeva.
Kartografisanje ovih slučaja kopna koje dele prvi i drugi; planova kopna, prvog okorelog kroz nedostajući organ u vlastoodržanju i drugog moždanog, neuronskog, koji je opna mentalnog, membrana kontekst-konstruktora, prostora drugog tela raspetog rizomatskim terestrijalnog prvog; oba čeznu za sopstvenom autonomnom ekologijom njihovog sveukupnog ’univerzalnog’ prostora istinitosti, formalizama okolnosti i kondicija, uslova za interakcije između univerzalija i singularija –partikularnog u njima;
između globalnog i lokalnog aksisa; zauzimajući jezički kurčevo mesto, doktrinirajuće predvođeno kontinuiranošću i kontingentnošću; kontingentni aspekt upadice izuzetog predsednikovog kur€a, usijanog u kontekstu zaprepašćujućeg izleta iz saznanja pri preseku hleba drugog, uvodeći singularni slučaj kroz instance u specifična ulančavajuća kočenja partikularnosti ili lokalnih kontekst-orijentira; izmeštenih u ovom slučaju u odsustvo drugog tela koje je sučeljeno nosem sa kurčevim hologramom prvog, predstavlja kontingentnu stratifikaciju ili račvanje (of imposed) univerzalnog u njihove sopstvene singularne instance, fantastične slučajeve, isklizavanja prema dosadašnjem primeravanju koje nam destabilizuje nameren kontekst ili se urobljava sa njim; cureći u kontekstualno polje slobodnih znakova neodređenosti, znaka koji kontingentno konstituiše svoj lokal, locus, u interpretativne kontekste označene društvenosti.
Kontinuitet ovde ispostavlja svoj proto-proteinski koncept i pojavljuje se u različitim nutrijentima kontaminiranim kurčevim prisustvom/odsustvom.
Kontekst, dakle, same primene i izbora reči kurac, (samo je 1) postupak i primer je na jezičkom nivou ovog principa, promiskuitetne upotrebe sa akumulirajućom funkcijom neodređenog višeznačja te primene unutar okvira društvenosti. Okvir konteksta i pristupanje njegovom topološkom prostoru navodno onemogućene univerzalnosti putevima lokalnih konteksta, okruženja ispresecanog kontingentnim kontinuitetom; gde različiti slojevi medijacije među njima kao i između univerzalnog/singularnog (global/local) skalarno egzistirajućeg entiteta mogu dovesti do intrigantnih i konspirativnih zaključaka, poput samog primera kurčevih epi-fenomena literarne fantastike koja se realizuje u rRealnom psihologiziranog društvenog saobraćaja; do upitne sinteze sintetičke figure ’leba-kurca, ’leba-bez-kurca, tela kurca –za sebe- bez tela, nosača, tela bez ’leba itd. Sintetizacije lokalnih konteksta i uslovi njihovog proširivanja okvira bez ni približno pridodatim jednih drugima, prvog/drugom u pluralnom i pljosnatom maniru. Kurac je manir, dokurca!
Manir. Lokacija drugosti, lokalizam drugih koji insistira na analizi i unifikaciji problema na nivou lokala bez bilo kakvih kurčevih resursa ka ne-lokalnim mogućnostima re-penetriranja modaliteta i respektivnih, uspostavljenih ili zatečenih problematika; lokalnih problematizacija datog tkanja; kontekst-problem koji je očitan sopstvenim izostankom u transformacijskom smislu koji se socijalnim interagovanjem učitava kroz feedback-loop procedure prehenzivnih efekata.[2]Apstrakcija organa reda veoma neuspela.
Neo Konstantinović, 2020
[1] Izolativnost kao singularni slučaj čezne za, prema tome, imaginarnom transformacijom konteksta koji se izuzet nepromenljivo učvršćuje unutar konteksta koji opstruira okružujući slučaj singulariteta.
[2] ...enkapsuliranih u prekarijatskoj vizuri i viziji patrio-prekarijata u vidu REM grafova i amplituda dinamike kretanja mrežnjače ispod staklenih kapaka.