1. Predstavi se.
- Propali fizičar koga su par puta pohvalili da ume koretno da crta. Volim životinje sa šapama.
2. Kad si počela sebe da nazivaš umetnicom?
- Samo sam jednom sebe nazvala umetnikom, kada sam obavestila familiju da mi od skora državni sekretarijat za kulturu plaća poreske obaveze. U statusu sam samostalnog umetnika, mada ne konzumiram taj pojam, zasmejava me. Zagrcnem se blago bezmalo svaki put kada neko sebe oslovi umetnikom.
3. Šta je najvažnije što si naučila tokom tokom školovanja?
- Tokom gimnazijskog školovanja kako odlaziti iz pogrešnih odluka bez osvrtanja. Tokom studija kako koristiti istovremeno (čak sinhrono) prste obe ruke tokom rada i kako vratiti sopstvene iščašene prste nazad na mesto i u pogon. I da, kako odlaziti i iz dobrih odluka bez osvrtanja, ali sa strpljenjem i jakim podsetnikom. Sve ostale pouke su nekako bile kolateralna šteta navedenog.
4. Koji umetnik je uticao na tebe?
- Može li trenutni top 5?
(redosled varira) :
- Günther Uecker
- László Moholy-Nagy
- Ryoji Ikeda
- Maya Deren
- Jesús Rafael Soto
5. Šta si poslednje pročitala?
- Prudes, Perverts, and Tyrants: the Politics of Shame od Kristine H. Tarnopolsky
6. Šta si poslednje pročitala da ima veze sa savremenom umetnošću?
- Legacy: Generations of Creatives in Dialogue (Lukas Feireiss) - pregovarački proces između 40 savremenih art oligarha koji istražuju kako se s vremenom reinterpretira kreativno nasleđe prethodnih generacija, simpatično je, preporučujem.
7. Čitaš li novine?
- Da, mada samo Danas.
8. Vlog ili podcast?
- Lično sam hikikomori za bilo kakav personal content, ali u ideji audiofetišizam uvek => podcast.
9. Koliko je bitna direktna interakcija sa izloženim?
- Predstavljena dela na izložbama jesu (ili bar, treba da budu) interaktivni sistemi koji su oformljeni da ih upotpuni aktivni recipijent, onaj koji ko-stvara i participira naspram pasivnih potrošnih medija. Radovi treba da pozivaju i nude refleksiju angažujući telo i/ili um, uz otvoren susret, senzorno iskustvo i imerzivno okruženje. Dinamika interakcije opstaje kao osovina, bilo da radovi koriste stare ili nove domete i tehnologije kako bi zamislili budućnost, istražili kontekst sadašnjosti, kritički preispitivali ili angažovali telo na iskustvenom, kognitivnom ili čulnom nivou.
10. Pratiš li nove ljude na umetničkoj sceni?
- Ne pratim, ali se sa njima prečesto sudaram. Neke od njih svesrdno podržavam, saučestvujem i volim.
11. Kako umetnost može da preživi pandemiju?
- Kao i sve ostalo, i svet umetnosti je morao da preduzme mere paranoje i predostrožnosti. Zabranom masovnih okupljanja gotovo svi muzeji i galerije su pod ključem, a projekti, bijenala i sajmovi su otkazani ili odloženi. Istorijski gledano, pandemije imaju tendenciju da ubrzavaju polarizaciju, a sa njom i osećanja mržnje poput ksenofobije, socijalnih sukoba i raznoraznih podela. Stoga, naši lični izbori su u ovom trenutku veoma važni, naročito oni vezani za očuvanje kulturnih i humanističkih vrednosti koje smo stvorili, sa poteškoćama, ali na ipak na solidnoj osnovi. U okviru toga, uloga umetnosti i njen potencijal povezivanja suprotstavljenih vrednosti (nadilazeći vreme i granice) trenutno mogu biti esencijalni. Iako umetnost ne može promeniti budućnost, ona može preispitati individualne percepcije i dimenzije promišljanja, a one, pak, mogu uticati na ono što se dešava.
Usred ove delimično radikalne krize čovečanstva, sposobnost umetnosti da ekstraktuje empatiju može da pomogne u povezivanju marginalizovanih i onih sa različitim idejama, čime se obnavlja socijalna solidarnost. Da bi se postigla ova svrha, takođe se mora razgovarati o tome koja vrsta podrške je potrebna u pogledu institucija i politike. Zahvaljujući opštoj digitalizaciji, uprkos okolnostima, talas informacija umrežuje ljude sa drugim ljudima, grupama, iskustvima, slučajevima, metodama, platformama, inovacijama, ali ovaj put sa ne-mašinskim senzibilitetom; prema tome, filozofska uloga umetnosti u odnosu na temeljno pitanje kako redefinisati ove odnose nikada nije bila važnija, što znači da umetnost već svojevrsno uvodno preživljava.
autorka leksikona: Dunja Petković