Marina Marković. U old school leksikonu bih nacrtkala i roze srce.
2. Kad si počela sebe da nazivaš umetnicom?
Od kada znam za sebe ;) Ja sam pomahnitalo crtala od najranijeg detinjstva. Stvarno ne znam odakle mi ideja da sebe još tad kapiram kao umetnicu. Od krunskih dokaza mogu da priložim VHS snimak gde imam četiri godine, nakrivljenu beretkicu na glavi i prepotentno izjavljujem da sam slikarka kao i sastav iz trećeg osnovne pod naslovom “Šta ću biti kad porastem” u kome uvod počinjem uzvičnom rečenicom Ja sam umetnica!
3. Šta je najvažnije što si naučila tokom školovanja?
Verujem da sam proces prolaska kroz školovanje na akademiji predstavlja formativno iskustvo za većinu umetnika. Mentorstvo Zorana Todorovića je za mene u tom smislu ključno, prevashodno jer mi je istrenirao kritičko promišljanje. I ova sad najnovija etapa doktorskih studija donosi nove uvide i izgradnje jer te školovanje ipak natera da se fokusiraš na određene zadatke u istraživačkom i izvođačkom smislu, a to ima svoje velike prednosti.
4. Koji umetnik je uticao na tebe?
Umetnice poput Valie EXPORT, Pipilotti Rist, Pine Bausch, Sophie Calle, Vanesse Beecroft, Sanje Iveković, Louise Bourgeois… podugačak je spisak.
5. Šta si poslednje pročitala?
Uglavnom čitam literaturu koja je u vezi moje doktorske teze tako da mi to ostavlja malo vremena za bilo sta drugo. U poslednjoj pauzici od teorije sam u jednom dahu pročitala iPhuck 10 Viktora Pelevina (moj omiljeni pisac ;)
6. Šta si poslednje pročitala da ima veze sa savremenom umetnošću?
Ovih dana simultano čitam Volatile Bodies: Toward a Corporeal Feminism (Elizabeth Grosz); The Haunted Flesh: Corporeal Feminism and the Politics of (Dis)Embodiment (Abigail Bray and Claire Colebrook); Femininity and Domination: Studies in the Phenomenology of Oppression (Sandra Lee Bartky) i Unbearable Weight: Feminism, Western Culture and the Body (Susan Bordo).
7. Čitaš li novine?
Nikad. Ježim se pri dodiru novinskog papira.
8. Vlog ili podcast?
Ambivalencija je moje srednje ime. I vlog i podcast podjednako.
9. Koliko je bitna direktna interakcija sa izloženim?
U poslednje vreme mi se baš često dešava da mi nešto zavede oko na instagramu a da se potom neopisivo razočaram kada rad vidim uživo. S druge strane, sve je više fantastičnih radova koji su baš namenjeni online konzumaciji. Online izložbe, aktuelnije više nego ikad zbog trenutne situacije, involviraju ipak samo delić našeg doživljaja umetnosti. Ja sam lično sklonija fizičkom prostoru, koji je konceptualno promišljen, a definisan emocionalnim. Koristim svoje telo u performansima ali me takođe intrigira savremena tendencija brisanja granica između digitalnog i fizičkog tela, tako da u svom novom radu The Arrangement upravo istražujem tu finu granicu doživljaja između realnog i virtuelnog.
10. Pratiš li nove ljude na umetničkoj sceni?
Već dve godine kustosiram umetnički program u Dim-u koji je fokusiran na predstavljanje najmlađih kolega. Baš baš uživam u saradnji sa njima, često ih upoznam dok su još na faksu, zajedno organizujemo radionice, otvorene studije, diskutujemo o radovima. Strava je što ja učim od njih koliko i oni od mene. Sećam se koliko je meni značilo što sam bila članica grupe Treći Beograd odmah po završetku faksa i što sam tako rano imala priliku da sarađujem sa svojim omiljenim umetnicima. Stvarno mislim da su te međugeneracijske kolaboracije neophodne za kvalitet scene u celini.
11. Kako umetnost može da preživi pandemiju?
Umetnost i nije umetnost ako nema moć transgresije. Mutiraće ali će preživeti sve.
autorka leksikona: Dunja Petković