︎


RS / EN

UNSAFE+TIME:
Hronožeđ / Aiondrunk // Nežeđ / Vreme-drift


Četiri vremenska poglavlja suspenduju linearnost i odbijaju klimaks, predlažući vreme kao iscrpljenje, a slušanje kao izdržljivost. Delo uokviruje Zvučnu kontingenciju kao praksu anti-imidijatnosti: ritmove koji se razuklapaju od mreže, spektre koji nagrizaju atak i povratnu spregu koja zamenjuje poreklo. Povlačeći dijagonalni vektor između istorijskog Hronosa i geološkog Aiona, Chronothirst razvija politiku toksičnih eho-javnosti u kojima se zvuk i jezik međusobno perforiraju. U interferenciji sa Paulom Manom i Brendonom LaBelom, tekst definiše post-antropocentričnu, rekurzivnu budućnost u kojoj se otpor meri izdržljivošću, a pravda ostaje nadolazeća, ne isporučena. Nastup završava materijalnim pečatom konačnosti: jednim vremenskim žigom — LOCKOUT 20:43.

Deo I. Manifesto — ČETIRI VREMENSKA POGLAVLJA


VREMENSKA POGLAVLJA LOME SATE, SUSPENDUJU LINEARNOST I PRESAVIJAJU HRONOLOGIJU U PETLJE, ZASTOJE I ŽEĐI. SVAKI ODELJAK JE SPRŽENI INTERVAL; SVAKI GEST JE ODJEK ŽEĐI KOJA IH VEZUJE. KLIMAKS JE ODBIJEN, ODLOŽEN, IZBRISAN. ONO ŠTO OSTAJE JESTE TRAJANJE KAO IZDRŽLJIVOST, VREME KAO ISCRPLJENJE, SLUŠANJE KAO PREŽIVLJAVANJE. OVO JE RITUAL ZVUČNE SUVOĆE: SVAKI ZVUK PIJE IZ ODSUSTVA; SVAKA TIŠINA GORI. PRISUSTVOVATI ZNAČI NASTANITI DRIFT GDE ŽEĐ NE MOŽE BITI UGAŠENA. NIJE KONCERT, VEĆ SUŠA.

KONKRETNI PRIMERI. 1) SINE ISPOD 40 HZ RASTU I PADAJU BEZ KADENCE: OMEKŠAVAJU OMOTAČE, ATAK I DEKAJ SE NIKADA NE DOVRŠAVAJU — NAPOR BEZ DOLASKA. 2) RITMIČKO RAZUKLAPANJE: DRIFT 1–3% U ODNOSU NA MASTER-SAT; SLOJEVI PERKUSIJA KRUŽE BEZ KONSENZUSA, ODBIJAJUĆI „RAVNOMERNO RASPOREĐENO VREME“. 3) ZRNIŠTEM IZDUŽEN GLAS (800%) UKLANJA STABILNOST FORMANATA; PREOSTAJE VOKALNA NIT KOJA PERFORIRA POLJE POPUT TREPERENJA VRUĆINE.

SEDIMENTI DUBOKOG VREMENA. KO PREŽIVI „DRUGI NIVO“ ČUJE PROMUKLI, LUMPY „STAKLASTI“ PULS KOJI KUCA U MNOGOSTRUKOSTIMA, BILO DA SE ISKUSTVO ODVIJA IZNUTRA-NAPOLJE ILI SPOLJA-UNUTRA. KONTINENTALNA TAMPON-ZONA INSISTIRA I ISTRAJAVA, SKELUJUĆI ISKAZE UKIDANJA. TREĆI ZVUK JE UVEK NAJUPORNIJI. RITAM SE UMNOŽAVA — NEUSKLAĐEN, RAZLUČEN — POTISKUJUĆI NEJEDNAKOST „TO+VREME“ I OTIMAJUĆI PRAGOVE RAVNOMERNO RASPOREĐENOG VREMENA.

NESHVATLJIVE SKALE VREMENA ZAVIJAJU KROZ SUBVUFER, TVOREĆI DISPARATNU HRONOLOGIJU — MIKROMIOPSKI LEGBA PRELAZA. NEPLANIRANI ZGLOBOVI IZBIJAJU UNUTAR INFRASTRUKTURA — INDUSTRIJSKIH I MEHANIČKIH — RAZDELJIVIH KAO ZAJEDNIČKO I PREĆUTNO. LED = SILA: NASTANJIV SAMO KAO SLUČAJ, DŽEPNI VIDOKRUG KOJI JE VIŠE STAV NEGO SLIKA, OGRANIČEN ZVUČNO-KONTINGENTNIM DOGAĐAJEM.

ASEIZMIČKI RITAM NE GLUMI NEPOSREDNOST; VRAĆA SE KAO PONAVLJANI ZAZIV. ASINHRONI NAPAD, BOJAŽLJIV I RETROSPEKTIVAN, RADI U GEOLOGIJI PROTICANJA I POTVRĐUJE SABLASNOST SEDIMENATA. NESLUĆENO ZAHTEVA OSEBUJNI DIJAGONALIZAM — NI ČISTO PROGRESIVAN NI REGRESIVAN — ZASECAJUĆI VAN-NACIONALNU OSAMU, ZANEMARENE MIKRO/ATONSKE NAMERE I TRANSKOMUNALNE „INSEKTNE“ TRANSFIGURACIJE KOMUNIKACIJE. PAŽNJA SE ULAŽE IZDAŠNO, BEZ SCENARIJA, AKSIOMATSKI.

TUGA POSTAJE NEPODNOŠLJIVA. KO GOD TVRDI OPOZICIJU, TVRDI RASCEP U SEBI, BEZ RADOSTI I IZBAVLJENJA. KAD SE POJAVI VRTLOG, SVE SATRE — SINEGDOHSKA PIJAVICA U „NULA-DO-NULA“ KALEIDOSKOPU. SAMO-SPALJIVANJE PRIZIVA ŽESTINU. TUGA JE NEMA LJUTNJA, A POGON TRAŽI ŽESTINU. HVALIMO SAMO ŽESTOKU TUGU ISTOKA (I PROŠLOSTI). GLAS PO DEFINICIJI NOSI NARATIV; EMOCIJA POSTAJE ALGOREJV KURSOR — POLIMER ORGANA. VRISAK JE FUNDAMENT; KRIK JE ZABOR. ŠTA SU ORGULJE AKO NE GOTIČKI BARBARIZAM TELA DEFINISANOG VREMENOM? VIZANTIJSKI ANĐEO, EUNUŠ, KERUBIN, KASTRATO: ZLOKOBNA UTEMELJENJA, EMOCIONALNA ISTEZANJA, KRHOTINE BUDUĆIH KONSTRUKATA. EHOKARDIOGRAM-KOMORA SE INSTITUCIONALIZUJE U MONAŠKI RAJ; HIBRIS SOPSTVA PONIŽEN PREZRENIM EGOM. BOŽANSKA DISKREPANCIJA JE DISCIPLINOVANA. DANAŠNJI RATOVI SU ISTORIJSKA UKOPAVANJA NAŠEG VREMENA. ISTORIČNOST, SUPROTSTAVLJENA DUBOKOM VREMENU, DELUJE BESMISLENO — POMETENA KAO SVE ŠTO PROPADA KADA NIJE „U REALNOM VREMENU“. ODREĐIVANJE REAL-TIME-A I IRL OSTAJE MIGRENA ROJ-UMA — JOŠ JEDNA DIMENZIJA ZVUČNE KONTINGENCIJE. SJAJNA SLEZINA, NE PAROVA NEGO BITOVA. UKINUTI ŽANR ZNAČI POSTATI ZASTAREO UMREŽAVANJEM. MEŠOPOTAMIJSKA MEĆAVA „PATCHWORK-A“ IZDAJE GLITCHING PROGNOZE I TVRDOGLAVE RETROPROGNOZE; VAPO-VOKALOID SIPA ULJE ZA DEK. GORE JE DOLE, NAZAD JE NAPRED. HRONOSMOZA SE KREĆE U OBRNUTOM RETROSPEKTU. ZVUK STIŽE NIOTKUDA, PČELINJE ROJENJE, „UHO-CRVI“ ISPARAVAJU KROZ PENUŠAVI VOSAK. RULET POKREĆE NEPOSLUŠNOG IGRAČA. BEZ PRIGUŠIVAČA — NA TEBE SE VIČE. KRIMP-GENETIKA FORENZIČKE POLITIKE KOKONIRA SE U NASUMIČNOSTIMA CVRČEĆIH TEMPOVA KOJI UREZUJU KULTURU-KOJA-DOLAZI: ISTOST NIKAD ISTA, PROTIVOTROV SUJETI I NAGONU SMRTI POLITIČKE SFERE. OČAJ U ZLOUPOTREBI I MUZICIRANJU MOĆI IMPLEKSA; DELIRIJUM ZONIRANJA UNUTRA/NAPOLJE, STROBOSKOPSKI EPIBLAST. MNEMOTIKE BUDUĆE-PROŠLOSTI PRIZNAJU NEUSPELE TEKTONIKE. ONO ŠTO ISTRAJAVA JE MISTIFIKOVANO: SUBKULTURNA KONCEPTRONIKA I META-FREESTYLER GROZNICA.

EKSTRO-TEMPLEKSNI REALIST. DISONANTNI, ASOCIJATIVNI TIMBRALNI POVRAT FUNKCIONIŠE KAO LINGVISTIČKI DOGAĐAJ: PERFORIRA POVRŠINE, ODZVANJA KROZ ŠUPLJINE, ISKAPA NESTABILNE DUBINE. SVAKI POVRAT JE RASCEP — FONETSKI REZ KOJI ZVUČI KAO FRAKTURA. DEKONSTRUKCIJA DREXCIYE IZRANJA KAO LETOM VOĐEN ČIN; NABUJA PROTIV PRIKRIVENIH APSTRAKCIJA, IZVUČE IH — PA OPET FRAKTURA. KOLABIRA U HALUCINATORNE RASPOREDE; REŽIRA RECIDIV U ENKLAVU SOPSTVENE TOKSIČNOSTI, GDE SE UMNOŽAVA — PRINCIP ZVUČNE UZROČNOSTI KOJI TEŽI KA „DINOSAUROVSKOM GLICERIDU“, GUSTOM I GROTESKNOM, UKRŠTANO-DILATUJUĆI U SVE NESTABILNIJE ISKAZE. STAKLO CVRČI. SFEROIDNE IZBOČINE SE RASIPAJU. SUDARNO-SINUSOIDNE VISINE STRUŽU INSEKTNO, KOMIČNO U DEFORMACIJI. JEDNA MISAO STALNO BEŽI… ANCESTRALNA MUTABILNOST, I ZVUČNA I UZROČNA, „CVRČI“ KROZ METALNU SENZACIJU MAZOHISTIČKOG SLUŠANJA. SLUŠANJE JE UDVOJENO: JEDNA RUKA, JEDNO UHO, JEDNO FANTOMSKO ČULO POJAVLJUJE SE KAO OKRUŽENJE DRUGOG; SVAKO JE PROTEZA SVOM DRUGOM — REKURZIVNO GNEZDO REX-SINTEZE GDE POVRATNA SPREGA ZAMENJUJE POREKLO. BOL NE OKONČAVA SLUŠANJE; PRODUŽAVA GA I „PLIHAVI“ U PRAGOVNU EKONOMIJU. DVOSTRUKA DINAMIKA JEZIKA PERFORIRA NJEGOVE NESTABILNE GRANICE: KAO PERFORACIJA ONA PRIKAZUJE, POJAČAVA I IZDUBLJUJE. ZNAČENJE SE SIFONIRA KROZ POLOMLJENA POJAČALA. REZONANCA ISTRAJAVA — VARLJIVA, KONTAMINANTNA, KOROZIVNA. HORIZONT ODBIJA ZAKLJUČAK. LEBDI KAO AD HOC HORORAMA, JEZIČKI INKLUZIVNA, POPUT POGLEDA KOJI SE PRUŽA DO „MILIONSKOG MILJA“. NASTUP OGLEDA SOPSTVENI NEUSPEH DA SE ZADRŽI: ZVUK IMPLODIRA U JEZIK; JEZIK ODSKAKUJE KAO ZVUK. SLUŠANJE PERFORIRA, RASMEŠTA SE U EHO-KOMORE GDE JE DUBINA TOKSIČNA I NEOPHODNA.

VESTIŽIJSKI BEZVREMENSKI — KODA. ZLOKOBNA SKALA SE UVIJA NAZAD U SEBE. TAKOZVANA BUDUĆNOST MUZIKE JE UNUTRA: VESTIŽI KRUŽE OKO RASTVARAJUĆEG CENTRA, OPSCENI U BLIZINI ISTINE. MUZIKA TEŽI KA UNIVOKALNOSTI — PREDODREĐENOJ SONORNOJ NULI, ALTA ET PARTICULARITER AETERNA — SUSPENDOVANOJ U MIKROSKOPSKOJ KOROZIJI. ZAKLJUČAK JE VESTIŽ: OSTATAK KOJI PERFORIRA I INSISTIRA. BUDUĆNOST JE REKURZIJA — SKALA BEZ KLJUČA, HORIZONT BEZ VREMENA. LOCKOUT 20:43.

Deo II. Hronosmotski medij zvučne kontingencije: Izdržljivost, negativitet i toksična nužnost akustičnih javnosti

Hronosmotski medij imenuje sredinu koju delo proizvodi: propusno, perforirano polje u kome se hronologije razlivaju i mešaju. U tom mediju zvučna kontingencija deluje kao pravilo, ne kao izuzetak — kroz povrat, ritmičko razuklapanje i odlaganje neposrednosti. Zvučna kontingencija nije indeterminizam niti aleatorika; ne prepušta odluke slučajnosti. Umesto toga, hronosmotski medij propisuje uslove dizajna pod kojima zvuk pouzdano stvara nepouzdanost u vremenu, afektu i okupljanju — nudeći metode, metrike i etiku. Zvučna kontingencija je stanje i praksa po kojima zvučni događaji izmiču hvatanju unapred zadatih vremenskih, afektivnih ili društvenih metrika; proizvodi značenje kroz ponavljano razuklapanje, povratnu spregu umesto porekla i formiranje eho-javnosti koje privileguju slušanje u odnosu na sliku. To je dizajnirana poza, ne puka deskripcija nepredvidljivosti; razlikuje se od opštih tvrdnji o „kontingenciji slušanja“ time što nudi metode, merenja i etiku, a ne samo zapažanja.

I) Arhitektura Aiondrunka. Odbijanje klimaksa je ontološka tvrdnja o vremenu i telima koja traju. Kada se teleološka nagrada ukloni, slušanje postaje održavanje pod oskudicom. Tri taktičke operacije: (1) sub-audibilni sustain bez kadence — uho prati napor, ne dolazak; (2) mikro-drift kroz ritmičke slojeve — raskid sa master-satom, vreme kao trenje; (3) hiper-istezanje glasa — identitet se tanji u filament kako udobnost ataka/otpuštanja bledi. Zajedno definišu anti-imidijatnost kao etiku i stav. Hronos je horizontalna akumulacija; Aion vertikalni sediment. Dijagonalizam seče između — prostor agensnosti gde ni napredovanje ni povraćaj ne dostižu; ne kompromis već ukošavanje: povrat koji se vraća drugačije, istrajnost bez zatvaranja.

II) Mazohistička interferencija. Izdržljivost kao metod bez urušavanja u samopovređivanje: ne spektakl, već disciplina koja sprečava da se kritika pretvori u robnu „rezoluciju“. Slušanje je dobrovoljno potčinjavanje trajanju. Rex-sinteza instalira petlju na mestu porekla tako da su uzrok i posledica saprisutni. Sledi pragovna ekonomija: perforacija kao instrument — svaki rez izlaže materijal, pojačava odnos i izdubljuje komoru za rezonanciju. Značenje se sifonira kroz oštećenje; delo opstaje kao upravljanje ovim radom kroz vreme.

III) Zvučna agensnost i eho-javnost. Javnosti nastaju tamo gde zvuk preraspodeljuje prisustvo izvan vizuelnog. U hronosmotskom mediju dubina eho-komore mora ostati toksična — ako postane bezbedna, postaje čitljiva i samim tim uhvatljiva. Emocija ostaje pogon, ali je i mapirana kao kursor. Agensnost je sposobnost da se ostane van sinka, da se vraća u „pogrešno“ vreme, da se ostane čujan uz odbijanje glatke prisutnosti. Transkomunalno insektno signaliziranje zamenjuje herojski glas; gramatika roja sklapa odnos od malih rezova i kratkih povrata. Hronosmoza imenuje curenje vremenskih vrednosti kroz perforirane granice tako da grupa drži pritisak bez jednog metra.

IV) Sinteza. Zvučna kontingencija je praksa življenja pod iscrpljenjem; hronosmotski medij je njena načinjena sredina. Otpor se meri izdržljivošću i sposobnošću povratka bez zatvaranja. Pravda ostaje nadolazeća po principu — odbijanje lažnog „stizanja“. Vestiž istrajava; vremenski žig obeležava konačnost dok ostavlja prostor za sledeći povrat.

Deo III. Merenje medija. Da se pređe iz stava u metod, medij zvučne kontingencije uključuje merljive indekse:
  • Drift-indeks — procenat odstupanja od master-sata u zadatom prozoru.
  • Latencija povratka — prosečno vreme povratka motiva uz dozvoljenu varijansu.
  • Van-mrežna kohezija — broj i trajanje lokalnih ostrva „skoro-sinka“ u kretanju/koordinaciji publike.
  • LF odnos napora — udeo energije ispod 80 Hz u odnosu na total kroz vreme.
  • Stopa „gorenja“ tišine — učestalost i trajanje tišina koje povećavaju (umesto da smanje) percipirani napor.
Ove metrike dokumentuju kako povrat odoleva hvatanju bez svođenja dela na test usaglašenosti.

I) Praksa i logistika / II) Granice i rizici.
Zadrži master-sat, ali mu ne služi. Dizajniraj povrat kao blago razuklapanje, a ne kao šok. Prioritizuj niske frekvencije (napor) nad visokofrekventnim spektaklom. Obezbedi logistiku brige — voda, sedenje, ventilacija, izlazi — i signalizuj je kao deo forme. Objavi logove drifta i povratâ kao dodatke. Arhiviraj ne „savršeni take“, već devijantni povrat koji pokazuje kako delo ostaje živo. / II) Izdržljivost može isključiti tela bez podrške; toksična dubina može romantizovati koroziju bez brige. Upari anti-imidijatnost sa uvodom u pristanak, vremenski uokvirenim ciklusima, vidljivim izlazima; imenuj rad; prati odlaske; podešavaj prozore povrata; navedi odnos napor/odmor; koprodukuj uz pristupačnost.

III) Vinjete slučajeva / IV) Poziciona tvrdnja.
Jedan. Prostor vodi četvorominutni ciklus infrasoničnih talasa bez kadence. Publika prijavljuje zamor i koncentraciju umesto klimaksa; društveno polje se organizuje oko gestova brige — voda, disanje, ritam hoda. Dva. Ritam-mreža je detjunovana 2% na tri uređaja. Plesači ne mogu da „zaključaju“; pod razvija ostrva „skoro-sinka“ koja se pojavljuju i rastvaraju. Tri. Glas izdužen 800% — ostaju samoglasnici. Jezik curi u teksturu; slušaoci upisuju „fantomske reči“ pa ih precrtavaju. U svakom slučaju izdržljivost organizuje odnos pre nego reprezentaciju. / IV) Za razliku od indeterminizma (koji privileguje slučaj), hronosmotski medij propisuje uslove dizajna pod kojima zvučna kontingencija pouzdano proizvodi nepouzdanost u vremenu, afektu i okupljanju — nudeći taktike, metrike i protokole koji se mogu usvajati, testirati i osporavati.


Glosar:
  • Zvučna kontingencija — kapacitet zvuka da proizvodi događaje koji izmiču punoj predikciji/sinhronizaciji i metode koje taj kapacitet uzgajaju.
  • Hronos — istorijsko, mereno vreme povezano s progresom i akumulacijom.
  • Hronosmoza — curenje/razmena temporalnosti preko perforiranih granica.
  • Hronožeđ (Chronothirst) — neugasiva potreba koja organizuje slušanje kao izdržljivost.
  • Hronosmotski medij — porozna, perforirana sredina u kojoj se hronologije razlivaju i mešaju (hronosmoza), omogućavajući stabilan rad zvučne kontingencije.
  • Aion — duboko vreme kao sedimentarno trajanje van ljudskih skala.
  • Aiondrunk — stanje saturacije dubokim vremenom koje krivi uobičajenu sekvencu.
  • Dijagonalizam — ni-napred-ni-nazad vektor koji seče između Hronosa i Aiona.
  • Nežeđ (Thirstn’t) — odbijanje razrešenja žeđi uprkos saturaciji zvuka.
  • Vremenski drift — spori razlaz od master-sata koji se akumulira u strukturnu razliku.
  • Rex-sinteza — rekurzivna konstrukcija gde petlja zamenjuje poreklo kao prvi uzrok.
  • Aseizmički ritam — ritam koji izmiče hvatanju neposrednosti i vraća se ispod praga kao zaziv.
  • Neusklađen ritam — vremenski slojevi koji kruže bez konsenzusa, odolevajući ravnomernoj raspodeli.
  • Eho-javnost — zajednica formirana zvučnim povratima koja odoleva vizuelnom hvatanju i jezičkom zaključavanju.
  • Vestiž — rezidualni oblik koji istrajava i insistira bez zaključenja.
  • Anti-imidijatnost — dizajnirano uskraćivanje trenutne isplate u korist odloženih/povratnih povrataka.
  • Univokalnost — jedan sonorni plan u kojem razlike traju kao teksture, ne teme.
  • Mešopotamijski — upletena delta žanrova koja rastvara obale kategorija.
  • Implex — nerazmrsiva pletenica uzroka koja odoleva poreklu i kraju.
  • Glassian — pulsirajući aditivni minimalizam nalik Filipu Glasu (bez direktnog citiranja).
  • Ekstro-templeksni realist — slušalac koji napušta jednostavnost i nastanjuje složenu vremensku višeslojnost kao stav.
  • Povrat postaje poreklo — princip po kome petlja legitimiše sebe, umesto oslonca na „prvo“ poreklo.
  • Perforacija — operativni rez koji prikazuje, pojačava i izdubljuje da propuste vreme i značenje.
  • Rekurzivna budućnost — budućnost definisana povratom i istrajnošću, ne dolaskom ili dovršenjem.
  • Mikromiopski Legba — figura praga u mikro-skali gde se prolazi otvaraju unutar infrastrukture.
  • Algorejv kursor drag — kompjutersko trasiranje afekta gde emocija postaje upravljački unos.
  • Pragovna ekonomija — zona gde se bol i napor pretvaraju u pažnju i transformaciju.
  • Toksična dubina — eho-prostor nužan za otpor, ali korozivan za stabilno značenje.
  • Masokriticizam — kritička praksa koja prihvata neuspeh i izdržljivost kao metod.
  • Akustička agensnost — sposobnost zvuka da formira javnosti i preraspodeli prisustvo van vizuelnog.
  • Dekonstrukcija Drexciye — kritički pristup mitosu Drexciye da bi se razotkrile i prelomile apstrakcije.