Auto-automata: odstupanje od komentara

halo efekat:

naše društvo svakim danom kao da je sve dublje zaglibljeno u anomiji i sve više udaljeno od autonomije kao nastojanje ...pokušali smo da sagledamo stanje u društvu i kulturi i potražimo putokaze ka mogućem izlazu iz krtičnjaka u koji smo saterani, ka autonomiji - ličnoj i svakoj drugoj.1

Pretpostavka poduhvata, citirana da bi se naglasila hronična tendencija zaborava. Izjave koje su rezultirale kao halo delirijum: kako se određeni idealizam podigao na okrutnost koja vlada pod njim, koji izoluje očaravanje u dosadi, zavisti i stvara jedinstveni okvir u kontekstu ovih premisa, iako tema želi da iskoreni tematiku. Kretanje uobičajenim putevima trenutno datog predstavlja samo ironični potencijal za sociološki i kulturološki hack kroz očigledne ekspresivne flukseve čiji je karakter zajednički imenitelj u odsustvu oblika korupcije. 

Kompleksni relativi, mapiranjem zona od interesa i položaja, politike kulture pamćenja su kao izobličenje dispariteta i njegovo posredovanje zamecima - nečeg mogućeg, izvanredno neočekivanog - aktualizacija i njena artikulacija sredstva su kojima treba podržati i omogućti razvojni pomak, prinudu na akrobacije u stisku; u litice razuma, nepisana međuljudska pravila psihologiziranja, nepotistična i neumoljiva, pravila s pravom na opipljivost postupaka i formalizama.

Srdačno (kolektivno, konstitutivno) telo dovodi do projekcije projektila; plastični držač pištolja zadržava fantomski oblik slike. Dakle, ipostas je ovde (kao ovde u tekstu i ovde teksta pomeranje vremenske gustine), autoreferencijalnim insistiranjem na ponovnoj artikulaciji premisa; orijentacija zasnovana na projektu. Budući da je svaki posao zadatak i posao kao roba, posao kao komoditet, parafrazirajući temu.

Ogledalni: zahvati u informacionoj organizaciji trenutnog života kulture, neophodni za nanošenje vlastitih i dodatno novih vrsta afirmacije, svedočenje i arbitriranje izvesnog, ono ni u kom slučaju nije opušteno, mada prolazi kroz različite procese, problematizujući, na poligonu svesti kao rudiment perceptivne i kognitivne primenljivosti, tačke podudaranja odnosa socijalnog obrasca. Raseljene perspektivne tačke, izvan ravnoteže, usredsređene su na svesnu mehaniku koja je moguća za kretanje kroz ontološke horizonte izvan iskustva, kao primati, potpuno podsećanje; kako bi se izbegla inercijalna rotacija natrag do psihologiziranja, politizacije, licemernosti ideološkog skiminga, uključenog u aktivizam (samo)održavanja i pokretanje petlji trke pacova.

Lokacije u intersubjektivnim i međuljudskim odnosima u čvoru socioloških orbita izvori su i osnova za nametanje ili instaliranje klizne paradigme, platforme za destabilizaciju kliznog disjunktivnog simptoma - močvara, krešendo politike i kulture, izuzetno akutni umor određen podložnim temama, svakodnevna kulturna-grubost.

Infuzija i izlivanje kalupa; eko-prospekt za opšte pojmove, generator leksikona; statistička obrada, potencijalno programskog jezika; izvan programske promenljive. Takav predlog je možda uvredljiv; kao vizir i tinktura fenomena kulture pretvaranja (sećanja), odnosno kočenja i rekapitulacije, mise en abime simptomatskih promena. Prizmatičan, spekulativno dinamičan položaj kliznih platformi. Biti prisutan kao imperativ registracije, biti evidentiran, nelutajući,  nedovoljno kritički: meta-sarkastična-pseudo-pata... kritika, singularni slučaj, jedan bez glasa i jedan na sav glas.

Pozicioniranje je zasnivanje na rezultatima, matricama i obrascima, nacrtima jedne ili druge autonomije. Igrano na iskustvu, repozicioniranje je u stvari neizbežnost koja se izvodi. Nameće strategije i taktike kao osnovu za političko-identitetski kompleks. Namera kroz stezaljke koje ovde dele divlje posledice. Meandri, jaruge, prostori su psihološkog trilera i kako (bez njega) etička šupljina, obod, evo ga: streams of passion and of hidden treasures/nothing of ecologies.
Univerzitet - katedrala je označavajuće apstrahovan užas, kao prostor relacija akademija spaja figuru crva i ambisa kao opne imaginarnog, zamišljenog školovanja gore-dole. Epicentar virusnog parazitizma, redefinicije i rekalibracije: gubi veze i ustav naših odnosa prema zakonima mišljenja. Nastala je tektonska dihotomija koegzistirajućih paradoksalnih modaliteta duž više linija bekstva; stoga je pesak u glavi odlučivanje asinhronijskog.

Svaki radnik u kulturi je utvaran. Njegove glasine razaraju korisničku službu i ljude. Angažovanje u kultivaciji ruši tehniku koja uništava tipologije modernističke istoričnosti kao i njene zemlje, tako da njeni crvi - monsuni akademizma - ne probijaju naše zablude o imaginarnom. Zabluda membrane je poput beskućnika koji govori o klimatskim uslovima, a klime su kulturološke razlike, u zavisnosti od nivoa, kada pogledamo, sve je već retro-zagledano. Majka-kultura je opljačkana. Lopovi već prodali. Samo radnici prodaju duše kako bi približili despotiku svog tela koje se daje državi, oni ga vole, vole telesni korpus, okruženje kulture i anti-baština je takođe neko telo. Kultura su sve maske i makaze, a ne priroda u stilu šale, kaže _Šalamun, čak i ako nije.

Naši nezaposleni, ako ih uopšte ima, zapravo ne moraju raditi da bi preživeli. Oni mogu čvrsto da pljuju, uživaju u histeriji ili onome što ih iscrpi ili nasledi. Viseći na mestima osnivanja i ekskluziviteta, svako malo čovek vidi nešto uspešno i stvarno kao mesto sopstvenog deficita koje postaje nagazna mina. Nagažena!

U arhaičnim fabrikama i slengu, uživaju. Uživaju u organsko-mehaničkoj konstrukciji kulture; koju oni uslovljavaju konfiguracijom točka vojne mašinerije koja kotrlja legalnu industriju; uživali su u raspadanju svojih tela putem zapuštene spoznaje; ličnost koja se transformiše sa sinusoidima svojih kultnih struja; promena identiteta kroz saučesništvo konstruisano za njihovo uživanje i porodično razočaranje. Sela su takođe kulturna, ali uživaju samo u novoj, novoj monstruoznoj anonimnosti predgrađa, koja uključuju pabove ujutru i noću, a barove na proleće. Takav je tip lokalne distribucije, nivoi umnoška avatara koji nose viziju terminatora misionara, koji ovde kao egzekutor biva internalizovan pod visokom temperaturom osrednjosti, što topi njegovu strukturu u visoko estetizovanu tečnost, leguru koja bubri, koju bismo mogli nazvati